Како се постаје уметник ? Да ли је довољно имати таленат, улагати огроман труд да га усавршавате и бити неуморан ? Да ли је потребно одрастати уз праве вредности ? Или је љубав најјачи мотив који нас води приликом стварања ? Изгледа да треба од свега помало.
Од најранијег детињства Лазару Глигорић из VI2 мајка је пуштала композиције озбиљне музике. То ће бити одличан покретач талента који постоји у овом детету. Имао је тек 3 године када му је узор постао Немања Радуловић, док су његови вршњаци слушали песме за децу. Није умео да изговори све речи правилно, па је мајци рекао ” купи ми биолину”. Тада је кренуо у Вивак и почео да свира свој омиљени инструмент.Са 7 година уписује Музичку школу и ниже велике успехе због преданости и рада. Осваја многе награде учествујући на музичким фестивалима у Новом Саду, Карловцима, Шапцу, Ваљеву. Најзначајније победе су на 2 Републичка такмичења где заузима прва места, и то у Београду 2021. и у Земуну 2023. године. Заслужено је добио 2 Светосавске повеље за учешће на музичким такмичењима.
Посебно је поносан што је као солиста наступао са оркестром “Виолинт”, а у августу 2023. имао је свој први солистички концерт у Сремској Митровици. Подршку му пружа породица, пријатељи и наставник виолине Милан Чизмић. Учествовао је на такмичењима из српског језика, математике, Мислиши, Кенгуру. У његова интересовања спада и певање у хору, као и снимање кратких филмова. Даљи планови су му упис Средње музичке школе и да се музиком бави као професор или композитор. Мада увек нађе времена за дружење, Лазар толико ужива у Музичкој школи и док вежба свирање виолине да му и то изгледа као слободно време, а не као обавеза.
Кад се нешто јако воли, ништа није тешко јер љубав оплемењује све. А наш млади, јединствени уметник то добро зна и прати свој сан !