Готово да не постоји млада особа која, бар једном у животу, није осетила немир у стомаку, лупање срца, или нервозу, због суочавања са изазовима у школи, на друштвеним мрежама, код куће или борбе да се у јавности прикаже живот који је друштвено прихватљив. Прекомерна брига, страх, напетост, чак и у ситуацијама које објективно нису опасне, карактерише стање анксиозности, која може бити привремена, као реакција на неки стрес, али и хронична, када траје дуже и утиче на свакодневно функционисање.
Појава, на коју се некада гледало као на претерану осетљивост, данас се, нарочито међу младима, све више препознаје као реално, емоционално и ментално стање које заслужује разумевање и подршку.
Ученици одељења VI4, заједно са старешином Драганом Богосављевић, недавно су реализовали радионицу посвећену разумевању анксиозности. Циљ радионице био је да ученици препознају, изразе и науче како да се носе са осећајем анксиозности у сигурном и подржавајућем окружењу.
Радионица је започела групним разговором, током којег су ученици делили лична искуства и ситуације у којима су се осећали анксиозно. Најчешће поменути узроци били су: страх од инсеката, боравак међу много непознатих људи, ситуације из којих не могу брзо да се извукуи, или физички ослободе, моменти када их неко непознат посматра, непланирани догађаји, као и поједини предмети у школи. Ученици су имали неколико минута да речима опишу тренутке када су се тако осећали, а потом су кроз цртеж изразили своју причу и емоције.
У другом делу радионице, фромирани су парови, који су, кроз игру улога, покушали да прикажу ситуације које су описали. Усмеравали су једни друге ка проналажењу одговарајућег телесног израза у којем би се осећали сигурније и опуштеније и тако доживели промену из стања напетости ка стању смирености. Ова вежба им је помогла да боље разумеју једни друге и да заједно размисле о могућим решењима, попут тражења помоћи, позитивног размишљања и оснажујућих порука себи. Био је то значајан корак ка развоју емоционалне писмености, емпатије и отпорности код ученика.
Радионица на тему анкциозности, коју је наставница Драгана организовала у свом одељењу, резултат је седмодневне обуке, под називом, “Still I Rise” која је овог пролећа одржана у Холандији, у организацији Инканто фондације, са учешћем представника из дванаест европских земаља, међу којима је и Србија. Главне теме обуке биле се препознавање емоција, попут срама, анксиозности, туге, беса, откривање сопствених ресурса и проучавање начина на који ће појединац моћи да прихвати таква стања и да се суочи са њима, ослањајући се на причу, покрет, дисање, размену искустава (Live Books), чак и да подржи и помогне другима да пронађу и покрену своју унутрашњу снагу.