Еколошко удружење грађана „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ“ и часопис „ЧУВАРИ РАВНИЦЕ“ су током октобра позвали основне школе да се укључе у програм „ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС“.
Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕССА“ је да ученици препознају добре и лоше примере заштите животне средине у школи, око школе и у месту становања и презентују их путем текста и фотографија.
Ученици осмих разреда наше школе заједно са наставницама биологије Љиљаном Фундук и Бранком Веселиновић су се прикључили програму.
Рад наших ученика Јелене Виторовић, Николе Шарковића, Мирјане Поповић и Иване Јанковић о реци Сави истакао се у категорији групних радова и објављен је у дечјем часопису „ЧУВАРИ РАВНИЦЕ“.
САВА, РЕКА МОГА ГРАДА
Реке свуда у свету људима омогућавају живот. Када погледамо речну мрежу света, можемо да пронађемо сличност са човечијим крвотоком. Заправо, реке и јесу крвоток Земље. Размишљање о мом родном граду ме увек прво асоцира на реку Саву.
Кроз годишња доба Сава и њена околина мењају изглед. Зими је успавана, а с пролећа се буди. Обале јој олиставају, па и она некад расте са маслачцима и белим радама. Тада постаје права опасност за град. Лети, она је главно место за игру и дружење. Када дође јесен, нема ништа лепше од шетњи кејом и посматрања Саве кроз златне крошње високих топола.
Савска обала
Сава је дом многим биљкама и животињама. У њеном подручју се могу срести многе угрожене врсте. Неке од њих су: орао кликташ, црна рода, кашичар, мали вранац…
Упркос том немерљивом природном богатству, река се непрестано загађује. Користи се као депонија. Све што је отпад се најлакше спусти у реку и оде.
Отпад у реци Сави
Сви они који тако користе реку су врло себични и неодговорни. Река није наслеђе од наших предака, већ позајмица од наших потомака. Свеки пут када видим флашу како плута Савом помислим на све њене угрожене становнике. Знам да, ако се тако настави, све оне више неће бити само угрожене и ретке, већ истребљене и нестале. Слушање прича мог деке о реци из које се могла користити вода за кување рибље чорбе ме наведе на размишљање о важности чувања реке за будуће генерације. Желим да и они имају реку какве се сећа мој дека.