Насиље је дефинисано као сваки облик понашања који има за циљ намерно наношење психичког или физичког бола другоме.

Програм “Школа без насиља”спроводи се од 2006. године. Главни циљ програма “Школа без насиља” јесте стварање безбедне и подстицајне средине за учење, рад и развој.

Програм спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја уз стручну и финансијску подршку УНИЦЕФ-а, у сарадњи са Министарством здравља, Министарством рада и социјалне политике, Министарством унутрашњих послова, Министарством омладине и спорта, Саветом за права детета Владе Републике Србије, Заводом за унапређивање образовања и васпитања.

Истраживање о врстама и интензитету насиља спроведено је у свим до сада укљученим школама, а истраживање у првих 50 школа спроведено на узорку од 26.947 ученика и 3.397 одраслих донело је податке да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насилног понашања у периоду од три месеца.

Најзаступљенији облици насилног понашања јесу:

-вербално насиље

-ширење лажи

-сплеткарење

-претње и застрашивања.

 

Програм обухвата:

  • Истраживање колико је насилно понашање распрострањено у школи, као и ставова ученика и наставника о насиљу;
  • Обуке наставника и ђака о значају превенције и начинима превазилажења насилних ситуација, о успостављању јасних правила у односу на насиље,  те формирању унутрашње заштитне мреже и спољашње заштитне мреже која обезбеђује стварање сигурне климе за свако школско дете;
  • Укључивање ђака у рад са другим ђацима на препознавању и откривању насиља, међусобној заштити, изградњи узајамног поверења и смањењу насилног понашања;
  • Успостављање чвршће везе између породице, школе и локалне заједнице путем заједничких активности, чешће сарадње и мобилисања јавности за изградњу савезништва и активнијег деловања на смањењу насиља у заједници.

 Резултати евалуације програма показују да се повећава:

– сигурност деце у школама
– спремност ученика да се обрате наставнику за помоћ
– број наставника спремних да им пруже подршку.

У складу са тим, број ученика који учестало трпе насиље опада, као и популарност деце која су насилна према другој деци.

Ипак, опомињу бројке које говоре да свако пето дете ћути о насиљу које трпи, као и да сваки шести наставник не предузима ништа када му се ученици пожале. Да би се и те појаве редуковале, велике наде полажу се у институционалне регулативе.

Први корак у реализацији програма усмерен је на уочавање проблема и омогућавање запосленима у школи да се упознају са објективно утврђеним чињеницама о насиљу у њиховој школи.

Свака школа формира Тим за заштиту деце од насиља, задужен за подршку програму и праћење реализације програма у школи.

 7 корака ка „ШКОЛИ БЕЗ НАСИЉА“

Примена програма и трајна уградња у школски програм рада / школски курикулум траје најмање једну школску годину. У овом процесу школа пролази кроз седам корака:

       1. Подизање свести о проблему – прихватање да се у школи догађа насиље
2. Формирање унутрашње заштитне мреже (УЗМ) – доношење процедура и механизама за њено трајно функционисање
3. Успешно функционисање УЗМ – дефинисане процедуре за евидентирање насиља и предузимање мера заштите
4. Формирање спољашње заштитне мреже (СЗМ) – укључивање дома здравља, центра за социјални рад, општине и полицијске управе у функционисање програма у школама
5. Обраћање за помоћ деце/породица изложених насиљу – успостављање поверења у унутрашњи и спољашњи тим помагача (заштитне мреже)
6. Функционисање система интервенисања – дефинисане процедуре за правовремен и конструктиван одговор на насиље, интервентни и превентивне активности примењују се у школској пракси
7. Самопроцена школе – да ли је школа постала безбедно окружење за децу/ученике; родитељи и наставници сматрају да школа може самостално да настави са програмом и сматрају да је школа сигурније место за развој

Конкурс за школе које желе да се укључе у програм стално је отворен, а укључивање нових школа одвија се сваког полугодишта у складу са финансијским могућностима.

С обзиром на постављени циљ, трајање програма није временски ограничено. Програм је развојни и настоји да постане саставни део васпитног рада у школама. Програм је пре свега намењен деци, наставницима и запосленима у школама, али и родитељима и читавој локалној заједници.

Да децу не боли када су у школи!

Будући да је свеобухватна, „Школа без насиља“ тражи време и преданост на путу ка променама у начину размишљања и ставовима одраслих у школи. Потребни су подршка и активно учешће директора, ангажман и допринос свих запослених, несметан проток информација између ђака и наставника, наставника и родитеља, уврштавање програмских садржаја у приоритетне активности школе те добра сарадња са институцијама у локалној заједници, домом здравља, полицијом и центром за социјални рад.