Од самог постанка човек користи храну, прерађену или у изворном облику, комбинујући различите врсте и количину. Различити народи имају различите навике, али је у последње време живот постао бржи, слободног времена је све мање, па је и начин исхране претрпео значајне промене. Све чешће виђамо рекламе са оброцима привлачног изгледа који се добијају за свега неколико минута. Да ли је то и колико утицало на квалитет јела сведоче бројна истраживања, тумачења и теорије о чему можемо да свакодневно да се информишемо.

A шта најмлађи мисле о томе? Трећаци „билингвалци“ , са учитељицама Надом Вац и Смиљком Стојаковић,  позабавили су се овом темом.  С обзиром на то да су деца укључена у пројекат реализације двојезичне наставе, задатак је рађен применом  „CLIL“ стратегије, која је све присутнија код нас.

Ученицима је у уводном делу приказан филм „Школске ужине широм света“ (“School lunches around the world“) током којег су имали прилику да се упознају са навикама у исхрани широм света и на тај начин науче понешто о култури живљења у другим земљама. Такав садржај унео је и нове речи у досадашњи вокабулар што је, уз визуелни део, једна од одлика „CLIL“ методологије. Потом је уследила дискусија на тему здраве исхране где су изнети различити ставови и идеје шта би могло да се побољша и шта би могло да се усвоји као модел квалитетног оброка.

Деца су се на кратко опробала и у улози истраживача и аналитичара. Спроведена је анкета на тему омиљене хране и пића, а резултати су приказани у табели. То је био најбољи показатељ колико се међу њима негује свест о здравим стиловима живота.

Други задатак је још више пробудио њихову креативност. Подељени у групе, ђаци су добили тањир, чашу и  моделе различитих намирница како би саставили мени за доручак, ручак, вечеру, или ужину. Њихова решења приказана су на табли.

Да би заокружили истраживање на тему здраве и нездраве хране, ученици су на крају проверили своје знање у квизу. За давање одговора послужиле су им картице са намирницама.

Наше учитељице успеле су на овај начин да обједине више аспеката у обради једне теме и да истакну четири важна сегмента у примени  „CLIL“ метода:

Садржај  (Content) – начин на који им је градиво презентовано допринеће да ученици боље усвоје нове садржаје и вештине које ће моћи да користе и у обради других садржаја.

Комуникација (Communication) – деца користе страни језик у учењу и истовремено уче да користе страни језик.

Спознаја (Cognition) – начин формирања и развијања конкретног и апстрактног мишљења који повезују концепт, разумевање и језик.

Култура (Culture) – упознавање са другим културама и начином живота, неговање различитости.

Осим тога, рад деце је стављен у први план што је још један показатељ бољег савладавања планираног садржаја.